Da li tran­sfor­ma­ci­ja jav­nih pred­u­ze­ća u akcionarska zna­či i njihovu privatizaciju?

Sve javne firme će do 2025. biti pretvorene u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, predviđa Nacrt zakona o javnim preduzećima.

Javno preduzeće ne može da se privatizuje, a akcionarsko društvo može. To je razlog zašto su na vesti da će EPS i „Pošta Srbije” biti pretvoreni u akcionarska društva prve reakcije opozicionih stranaka bile da država hoće da privatizuje ova preduzeća. Međutim, pošto će sve javne firme morati da se pretvore u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću do 1. januara 2025, ova novina iz Nacrta zakona o javnim preduzećima baca drugačije svetlo na pomenute vesti. Transformacija znači da država ostaje vlasnik, ali otvara mogućnosti da neka javna preduzeća budu poverena na upravljanje profesionalnim menadžerima.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, naglašava da se pretvaranje javnih firmi u akcionarska društva može uraditi, a da ne mora da se ide u proces privatizacije.

Akcionarsko društvo podrazumeva da i neki drugi osim države može dobiti deo vlasništva

– Vlasnik javnog preduzeća je država. Ona će biti vlasnik i u novoj firmi, ali akcionarsko društvo podrazumeva da i neki drugi mogu dobiti deo vlasništva. To mogu biti građani, zaposleni, bivši vlasnici i penzioneri. U slučaju EPS-a, pošto je reč o najvećem državnom preduzeću, država će pojedinačno ostati većinski akcionar. Sa aspekta upravljanja to ne znači ništa, država će i dalje upravljati tim preduzećem. Ali to može da znači i drugo. Ako korporatizuje javno preduzeće možda će država da se opredeli da ne bude upravljač i to poveri profesionalnim menadžerima. Pri čemu država postavlja ciljeve i kontroliše sprovođenje, a neko ko upravlja odgovara za realizaciju ciljeva. Tako radi Češko elektroprivredno preduzeće (ČEZ), u kome je država većinski vlasnik, ali ona uopšte ne upravlja firmom već samo postavlja ciljeve – objašnjava Savić.

  Istraživanje Galenike: Upotreba lekova u Srbiji

Profesor Ekonomskog fakulteta kaže da transformacija u akcionarsko društvo, otvara mogućnost da se EPS privatizuje, ali to ne mora nužno da bude učinjeno. Država može da proda i veći deo akcija, uz zadržavanje zlatne akcije, odnosno strateške kontrole nad preduzećem, što znači da bez države ne može da se poveća cenu električne energije, otpusti radnik, gradi proizvodni kapacitet. Postoje i takve situacije gde države nisu većinski vlasnici, ali zadržavaju zlatnu akciju i odlučuju o kapitalnim stvarima i ne mešaju se u svakodnevno upravljanje.

– Navodim primer EPS-a jer nisu sva javna preduzeća podjednako interesantna. Prilično je veliki broj njih koja niko ne bi uzeo zbog stanja u kome se nalaze ili zbog činjenice da delatnost nije profitabilna. Država ne namerava prvi put da transformiše javne firme u akcionarska društva, ona je to i ranije najavljivala. Bio bih zadovoljan da uradi pravu procenu vrednosti javnih preduzeća, ustanovi sa čim raspolaže, šta su problemi, gde su gubici i uska grla i da tačno zna šta se nalazi u portfelju vlasništva države. EPS je najpodesniji za privatizaciju sa većinskim ili manjinskim partnerom i 2005. sam predlagao da to bude manjinski partner. Ne treba država mnogo da mudruje treba da oformi ekipu jakih stručnjaka da ih uputi u ČEZ da prepišu šta su oni tamo uradili i da to primene u Srbiji, ako imaju političku snagu i volju. EPS bi postao za četiri, pet godina uspešno preduzeće – smatra Savić.

  Javna preduzeća će biti kritična tačka pregovora sa MMF-om – Valuta.rs

Akcionarsko društvo može se vlasnički transformisati

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, navodi da se Nacrtom zakona o javnim preduzećima, koji bi trebalo da usvoji vlada, postavlja rok od godinu dana da se izvrši transformacija iz javnih preduzeća u akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću. Zakon će se primenjivati od 1. januara 2024, što znači da je rok 1. januar 2025.

– Pošto su dva prethodna zakona o javnim preduzećima iz 2012. i 2016. takođe proklamovala profesionalno i korporativno upravljanje, u obrazloženju novog nacrta nema objašnjenja zašto to do sada nije sprovedeno u praksi. Pozitivna stvar je da se postavljaju uslovi za predstavnika države u skupštinama društava kapitala. To do sada nije bilo uređeno i nismo znali kako se oni biraju. Ta osoba moraće da ima fakultet, pet godina iskustva i najmanje tri godine rukovodećeg staža – napominje Nenadić.

Podseća da kod nas akcionarsko društvo, u kome je jedini vlasnik država ima skupštinu akcionara gde samo jedan predstavnik države donosi sve bitne odluke uključujući i odluku o izboru direktora. Novi zakon sada predviđa konkurs, ali ga ne bi raspisivala vlada već skupština akcionara i nadzorni odbor.

– Najbitnija promena je to što se akcionarsko društvo može vlasnički transformisati, to jest može se privatizovati ili dozvoliti ulazak privatnog kapitala, a tako nešto sa javnim preduzećima nije moguće. Pošto je to najkrupnija novina logično je pomisliti da u bližoj ili daljoj budućnosti neko od ovih preduzeća bude prodato. To što će da se promeni vlasnički oblik ni na koji način nije garancija boljeg upravljanja javnom firmom. Mi i sada imamo društva kapitala koja primenjuju zakon o javnim preduzećima poput železničkih firmi i društva kapitala koja ne primenjuju zakon o javnim preduzećima kao što je „Telekom” – navodi Nenadić.

  Nova prilika za startape kroz Raising Starts program

Pretvaranje firme u akcionarsko društvo ne mora da znači  privatizaciju

Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće „Momentum sekjuritis”, takođe potvrđuje da pretvaranje firme u akcionarsko društvo ne mora da znači početak bilo kakve privatizacije odnosno prodaje državnog udela u kompaniji. Štaviše, firma može biti kotirana na berzi, a država ne mora da proda sopstveni vlasnički udeo (uostalom kao bilo koji akcionar). Recimo, „Telekom Srbija” je nominalno korporatizovan (država većinski vlasnik), ali nije izašao na berzu ni deset godina nakon što su građanima podeljene akcije.

Dodaje da je višedecenijska praksa pokazala da korporativna organizaciona forma predstavlja najefikasniji način organizovanja velikih kompanija. Njene glavne karakteristike su razdvajanje vlasništva od upravljanja i kotiranje na berzi koje omogućuje indirektnu kontrolu firme putem mehanizma otkrivanja tržišne cene. Puko pretvaranje kompanije u akcionarsko društvo gde će država biti jedini vlasnik ne znači ništa i verovatno će predstavljati samo kozmetičku promenu kako bi se udovoljilo zahtevima stranih finansijskih institucija od kojih je ovaj predlog verovatno i stigao.

– Sve dok firma nema raširenu vlasničku strukturu i što je najvažnije ne bude kotirana na berzi neće biti nikakvog pomaka kada je reč o otvorenosti njenog poslovanja i ostvarivanja indirektne kontrole upravljanja – navodi Gujaničić.

Izvor:Politika
Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...