Da li je svaki milijarder je promašaj politike?

Jahte, vile, letovi privatnim avionima i raketama… Da li je u jednom trenutku bogatstvo groteskno i nepotrebno veliko?

Zagovornici ideje limitarizma kažu da jeste i da „višak“ bogatstva treba iskoristiti za opšte dobro, prenosi Dojče vele.
Mnogi kažu da je para nikad dosta. Ali rastuća ekonomska nejednakost navodi sve više ljudi na misao da je ova tvrdnja pogrešna – neki ljudi zaista jesu previše bogati.

Duga je lista ekonomista, filozofa i lidera koji su se vekovima bavili preraspodelom bogatstva. Čitavi politički sistemi izgrađeni su oko ideje jednakosti i deljenja.

Šta je limitarizam?

Ekonomski limitarizam je koncept koji istražuje ideju da niko ne treba da bude preterano bogat. Fokusira se na štete i rizike postojanja super-bogatih ljudi.

U nekom trenutku, višak novca više ne doprinosi blagostanju ili dobrom životu. U većini slučajeva, kažu zagovornici ove teorije, sa nekoliko miliona dolara čovek može da živi kao bubreg u loju.

Limitarizam zato ne treba brkati sa socijalizmom ili komunizmom. Ovaj koncept ne odbacuje akumulaciju bogatstva, vlasništvo nad privatnom svojinom niti se zalaže za uravnilovku. Samo tvrdi da je imati mnogo ponekad i previše.

Trenutno teorija ne govori o posebnim brojkama. Dakle, ne utvrđuje tačno da li su ljudi previše bogati kad imaju deset miliona ili dve milijarde dolara.

  Devizne rezerve u Srbiji povećane u avgustu

Odakle ova ideja?

Vodeće ime ove teorije je Ingrid Robejns, belgijska teoretičarka koja radi na Univerzitetu Utreht u Holandiji. Robejns tamo predaje na Odseku za filozofiju, fokusirajući se na etiku, političku filozofiju i socijalnu pravdu.

Ona je prvi put predstavila ideju limitarizma na konferenciji pre deset godina, ali je bilo potrebno nekoliko godina da se pojavi njen prvi akademski rad na tu temu. Od tada neumorno priča o ovom konceptu, objavljuje radove i radi na knjizi. Ideja je izazvala različite reakcije širom sveta.

„U Evropi, moje iskustvo je da se javnost slaže sa mnogim mišljenjima po pitanju limitarizma. Ali u SAD je ova ideja veoma daleko od diskusija koje se vode u mejnstrimu“, kaže Robejns za DW.

„Deo tradicionalne američke kulture je ideja američkog sna, to jest vera da će svako imati šansu da postane veoma bogat, ako je samo dovoljno posvećen“, dodaje ona.

Svaki milijarder je promašaj politike?

U osnovi limitarizma je pitanje morala. Postavlja se pitanje, kada je moralno ili etički neophodno intervenisati u sistem slobodnog tržišta za dobrobit društva u celini.

Da li bogati pojedinci doprinose društvu ulaganjem u povećanu produktivnost ili samo špekulišu u svoju korist? Da li je deset automobila zaista toliko bolje od dva?

„Neki sada koriste slogan ‘svaki milijarder je promašaj politike’. Smatram da je to tačno, ali i da je moralno i politički problematično da neki bogataši imaju previše, pa čak iako je manje od milijardu“, kaže Robejns.

  Nabildovani dolar mogao bi da dodatno udari evropska domaćinstva po buđelaru

Ona tvrdi da se limitarizam zasniva na dva glavna principa: zaštiti demokratije i rešavanju hitnih potreba, kao i rešavanju problema koji zahtevaju napor celog društva poput klimatskih promena.

Kroz limitarizam se iskazuje briga da nejednakost može potkopati demokratiju. Bogati mogu da koriste novac da utiču na političare, angažuju lobiste i utiču na donošenje zakona. Ako im to ne uspe, oni mogu uticati na javno mnjenje tako što će direktno posedovati medijske kuće ili finansirati nevladine organizacije.

Veliko bogatstvo ugrožava borbu za klimu?

Ekonomski limitarizam pretpostavlja da bi ravnopravnija raspodela bogatstva dovela do boljeg ukupnog kvaliteta života u svetu. To bi moglo da pomogne onima koji žive u ekstremnom siromaštvu.

„Ako već imate deset miliona, ne znači vam previše ako dobijete još 100.000 evra ili dolara. Ali ako nemate nikakvo bogatstvo, onda je svaki prihod bitan i znači manje gladi i manje dece u siromaštvu“, kaže Robejns.

Ipak, ne radi se samo o novcu. Zagovornici ekonomskog limitarizma kažu da bogati predstavljaju opasnost za životnu sredinu jer njihovo ponašanje prouzrokuje prevelike emisije ugljen-dioksida.

„Super-bogati nesrazmerno utiču na klimatske promene jer je njihov materijalni stil života mnogo raskošniji, a njihova ulaganja su ekološki štetna“, ističe Robejns.

„Stoga bi bilo pošteno da se njihov višak novca iskoristi za rešavanje klimatske krize, umesto da ih pustimo da se izvlače iz ovog problema i grade luksuzne bunkere ili vile na vrhovima planina kako bi se sakrili u slučaju da klimatske promene izmaknu kontroli ili izbiju građanski nemiri“, dodaje profesorka.

  Prošle godine 68 akcionarskih društava nestalo sa Beogradske berze

Bogati postaju sve bogatiji

Drugi filozofi i ekonomisti strogo se protive ideji ograničavanja bogatstva. Oni ne vide moralnu granicu za zarađeno ili nasleđeno bogatstvo.

Naprotiv, kažu, postojanje mogućnosti da se neko obogati podstiče preduzetnike da rizikuju, da razmišljaju o inovacijama i da donose promene.

Pored toga, oni tvrde da ograničavanje bogatstva neće okončati političku nejednakost. Kao bolji način da se postigne veća jednakost navode progresivni poreski sistem.

Ipak, jasno je da bogati postaju sve bogatiji. Lista milijardera za 2022. koju je objavio Forbs nabrojala je njih 2.668. Zajedno su bili teški 12,7 biliona dolara.

Robejns smatra da postoje prepreke da svet sprovede njene ideje. Prvo, gotovo je nemoguće doći do univerzalne definicije prevelikog bogatstva. Drugo, čak i kada bi postojao definisan iznos, kako bi se oduzeo višak novca?

Utehu nalazi u činjenici da su filozofi tu da postavljaju pitanja, a ne da vrše zaplenu dijamantskih ogrlica ili privatnih aviona.

Izvor: Dojče vele

Foto: Pixabay

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...

Kompanija EY jedanaesti put bira EY Preduzetnika godine u Srbiji

Revizorsko – konsultantska kompanija EY ponovo je pokrenula konkurs za najboljeg preduzetnika u Srbiji, na koji se mogu prijaviti svi koji uspešno i održivo...