Da li će se oglasi ušunjati u naš mozak dok spavamo? Reklamiranje iz snova

Više od pedeset američkih naučnika je nedavno u zajedničkom pismu upozorilo javnost da zdravstvena istraživanja o mogućem uticaju na ljudske snove radi lečenja bolesti kompanije nastoje da zloupotrebe kako bi „ugradile“ oglase u čovekov mozak tokom spavanja. Drugi naučnici pobijaju ovakve mogućnosti, tvrdeći da smo još daleko od toga da oglašivači ili bilo ko drugi kontroliše ljudske snove.

Najnovije istraživanje Američkog udruženja za marketing pokazuje da se u SAD produkuje u proseku oko 10.000 oglasa dnevno „po glavi stanovnika“. Reklamni sadržaj se plasira preko bilborda i drugih javnih prostora, posredstvom telefona i poštanskih sandučića, u novinama, na radijskim i televizijskim programima. Oglasi su postali neizbežni u potkastima, na internet stranicama, a korisnike društvenih mreža muče kao gljivične bolesti koje se stalno iznova pojavljuju.

Reklame su se uvukle u sve pore čovekovog života i sada prete da opsednu i njegove snove. Neke od najvećih i najpoznatijih firmi uveliko razvijaju tehnologije za manipulaciju snovima u komercijalne svrhe. Takvi projekti su neprihvatljivi, a posebno pristanak pojedinih naučnika da učestvuju u njima, upozoravaju iz Američkog udruženja psihijatara.

Isto upozorenje šalju i mnogi istraživači koji se intenzivno bave ciljanom inkubacijom snova (TDI), ali kako navode, njihov cilj je da se ovakvim aktivnostima pomogne u delotvornijem lečenju određenih bolesti. U pitanju je vrlo stara zamisao da je moguće upravljati snovima, ali se za njenu realizaciju koriste najnovija naučna saznanja o moždanim aktivnostima tokom sanjanja. Tehnike se uglavnom zasnivaju na upotrebi stimulansa poput mirisa, svetla i zvukova, kako bi se ciljano promenio sadržaj snova.

Primera radi, u studiji koju je objavio naučni časopis „Nejčer“ o eksperimentima sa pušačima, navodi se da ukoliko su u snu izloženi mešavini mirisa pokvarenih jaja i duvanskog dima tokom sedam noći, to kod njih smanjuje već naredne nedelje potrošnju cigareta za oko 30 odsto. Istraživači na Univerzitetu Harvard su otkrili da je među studentima kojima su dali zadatak da igraju „Tetris“ tri dana po sedam sati dnevno, 60 odsto njih sanjalo ovu igru narednih noći. Ogled su ponovili sa pacijentima koji pate od amnezije, a rezultati su pokazali da je više od trećine obolelih sanjalo ovu igru, uprkos tome što se nisu sećali da su je igrali dok su bili budni.

  Da li će Srbija dobiti svoju "ofšor" nuklearnu elektranu

Istraživači Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) objašnjavaju da ukoliko se utiče na čoveka određenim zvukovima, mirisima ili vizuelnim prikazima kada je u fazi hipnagogije, odnosno u intervalu između sanjanja i buđenja, to podstiče niz povezanih asocijacija i snova koji deluju kao da su u potpunosti stvarni. Adam Har Horovic, stručnjak za ispitivanje moždanih aktivnosti na MIT-u je zajedno sa svojim kolegama razvio rukavicu opremljenu senzorom koja detektuje kada je neko pao u hipnagogično stanje. Potom uzastopno reprodukuje unapred snimljeni audio signal, obično određenu reč, koja „ugrađuje“ ciljane poruke u snove.

Naučnici razvijaju ovaj uređaj kako bi se ublažili psihički poremećaji poput depresije i posttraumatskih sindroma, za lečenje bolesti zavisnosti, ali i za poboljšanje pamćenja. Horovic kaže da je upravljanje snovima oblast koja se sve više razvija i može imati višestruke primene u zdravstvu, ali da istovremeno ovakve tehnike nastoje da zloupotrebe kompanije koje sanjaju da osvoje novi prostor za plasiranje svojih oglasa.

Zato je više od pedeset istraživača sa MIT-a i drugih naučnih i obrazovnih institucija u Sjedinjenim Državama, uputilo otvoreno pismo javnosti u kojem upozoravaju da ukoliko zakonodavci i stručna udruženja odmah ne reaguju, „snovi bi uskoro mogli postati novo igralište za korporativne igrače“.

Najnoviji primer je ogled koji je sproveo američki proizvođač piva „Molson kurs“, inače vlasnik i ovdašnje „Apatinske pivare“. Šira javnost je za ovaj eksperiment saznala zahvaljujući novinarki „Los Anđeles tajmsa“ Rebeki Guld. Ona se prijavila na oglas objavljen na internet stranici „Krejglist“, u kojem je pisalo da jedan poznati brend traži dobrovoljce za naučno istraživanje o ljudskim snovima.

Kako je opisala u svom članku, učesnici u eksperimentu su odvedeni u neko skladište, gde su ih priključili na EEG mašinu koja prikazuje električne aktivnosti mozga. Zatim su gledali video snimak sa nekoliko „Kursovih“ pivskih proizvoda, koji su blještali među bujnim zelenilom i mnoštvom vodopada i zadremali uz audio snimak zvukova iz videa. Guld kaže da su ona i ostali učesnici u ogledu tokom narednih osam sati imali čudne snove o pivskim proizvodima koji su im prethodno prikazani.

  Da li će vodinik promeniti istoriju i zameniti fosilna goriva

„Recimo, sanjala sam da skačem na pogo štapu sa ’Korsovim’ proizvodima među mnoštvom ljudi koji rade to isto, ili da iz aviona bacam ’Korsove’ limenke ljudima ispod i da svi oni navijaju za mene. Posle ovakvog iskustva, svi smo se osećali kao laboratorijski pacovi, kojima kompanija direktno usađuje svoje proizvode u mozak“, opisuje Guld.

„Klinički dokazano“ da izaziva noćne more

Američki proizvođač piva nije jedini koji pokušava da osvoji ljudske snove kao novi „kanal“ za svoju promociju. „Majkrosoft“ je još pre nekoliko godina istraživao načine kako da navede profesionalne igrače video igrica da sanjaju svoje omiljene „Ksbok“ igre. Isto je radila i kompanija „Soni“ sa svojim proizvodima, dok je „Burger king“ ustalasao javnost hamburgerom koji je plasirao na tržište za Noć veštica 2018. godine, sa tvrdnjom kako je „klinički dokazano“ da izaziva noćne more.

Nekoliko velikih avio kompanija obratilo se stručnjacima na više američkih univerziteta da sarađuju na projektima inkubacije snova. U nedavnom istraživanju koje je sprovelo Američko udruženje za marketing u Njujorku, čak 77% marketinških stručnjaka je izjavilo da planira da u naredne tri godine uloži novac u razvoj tehnologija koje omogućavaju da se utiče na ljudske snove.

Kako bi mogla da izgleda ova noćna mora? Robert Stikgold, istraživač sa Harvarda tvrdi da se komercijalizacija ovih tehnika zasniva na spoznaji da u čovekovom mozgu tokom spavanja prestaju da funkcionišu mehanizmi koji u budnom stanju filtriraju informacije. Upravo zato su ljudi mnogo ranjiviji za različite spoljne uticaje dok spavaju, nego kada su budni.

  Gepolitička ili špijunska afera u NIS-u

Drugim rečima, postoji velika mogućnost da im se, recimo, posredstvom mobilnih aplikacija kojima se danonoćno kontrolišu neke zdravstvene funkcije organizma, dok spavaju usade poruke koje će, kada se probude, doživljavati kao sopstvene odluke i izbore.

Ali drugi naučnici decidirano negiraju ovakve mogućnosti. Dirdri Baret, profesorka koja takođe radi na Harvardu i sa kojom se „Molson kurs“ konsultovao u pravljenju svog videa, smatra da su strahovi koje iznose njene kolege preterani jer i dalje nema dovoljno dokaza da se direktno može manipulisati sadržajem snova. Tore Nilsen, stručnjak za snove na Univerzitetu u Montrealu deli ovakvo mišljenje.

On priznaje da su nove tehnike za inkubaciju snova donekle napredovale, ali ističe da je sve to još daleko od mogućnosti da oglašivači ili bilo ko drugi kontroliše ljudski um tokom spavanja i upravlja čovekovim odlukama protiv njegove volje.

Stručnjaci za oglašavanje takođe tvrde da iako se ulaže u ovakve tehnike, one ne mogu da izmere efekti „reklamiranja“ u snovima – što je ključna komponenta svake uspešne oglasne kampanje – i da je vrlo upitno da li će to ikada biti moguće.

Ipak, čini se da oglašivači rade sasvim dobro i bez direktnog uplitanja u naše snove. Nedavno istraživanje jedne kompanije za proizvodnju luksuznih dušeka je pokazalo da je njihovo zasipanje potencijalnih korisnika reklamama već proizvelo „hipnotički“ efekat. Više od polovine ispitanika je izjavilo da su bar jednom sanjali baš ove dušeke. Osim ako nisu lagali, sanjajući da će im proizvođač zbog takvog odgovora pokloniti dušek koji košta više od 3.000 dolara.

Izvor: Biznis i finansije, decembar/januar 204/205

Foto: Unsplash

 

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...