Bankarski sektor u prvoj polovini 2022. godine: Više kamate poduprle rezultate i raspirile strahove

Odustajanje vodećih centralnih banaka u svetu od nultih kamata omogućilo je komercijalnim bankama da počnu sa ubiranjem većih profita od kreditiranja. Sreću bankara, međutim, kvari intenzivan rast kamata i sve jači recesioni pritisci. Oni bi veoma lako mogli doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke koji se trenutno i ne naziru u bilansima domaćih banaka.

Banke u Srbiji su prvu polovinu godine završile rezultatima kakve su njihovi akcionari i upravljači mogli samo da požele. Stalni rast referentne stope podstakao je snažno povećanje neto prihoda od kamata, nastavio se trend vanredno dobrih prihoda od naknada i provizija iz druge polovine prošle godine, dok je krajnji rezultat prvi put u postpandemijskom periodu doneo dvocifrenu stopu prinosa na kapital.

U periodu januar-jun tekuće godine, banke su zabeležile zbirni neto prihod od kamata od skoro 70 milijardi dinara, što predstavlja povećanje na godišnjem nivou od 12,9 procenata. Već sada je izvesno da će prošlogodišnji rezultat iz ovog glavnog segmenta poslovanja i na nivou cele 2022. godine biti značajno premašen, s obzirom da je centralna banka nastavila da u drugoj polovini godine povećava referentnu stopu još većim intenzitetom. Neto prihodi od naknada i provizija i dalje znatno doprinose bankarskom profitu, uprkos povicima u javnosti oko mnogih nerazumnih naknada koje su postale deo bankarske politike u vremenima niske profitabilnosti. Neto prihod od naknada i provizija dostigao je u prvoj polovini godine 33,3 milijarde dinara i rastao je stopom od 59,3 odsto na godišnjem nivou.

Na profitabilnost je, pak, negativno uticalo kretanje kursa evra, dok na polju rezervisanja po kreditnim gubicima ili oslobađanja rezervi nije bilo značajnijih promena u odnosu na prošlu godinu. Neto profit bankarskog sektora u periodu januar-jun dostigao je 36,2 milijarde dinara i bio je 38,6 procenata viši u odnosu na isti period protekle godine. Prinos na kapital, koji predstavlja ključnu meru zadovoljstva akcionara, posle dužeg vremena je premašio nivo od 10 procenata, nakon ostvarenih 7,4 odsto u protekloj godini i 6,5 odsto u godini pandemije.

  Kraće radno vreme prodavnica i veće cene za neracionalne potrošače kao dodatne mere za štednju struje

Rastu krediti, ali i njihova cena

Kada se posmatra redovnost u otplati kredita, banke su krajem juna tekuće godine bile u najboljoj situaciji po ovom pitanju još od protekle svetske finansijske krize. Prema podacima Udruženja banaka, ukupno kašnjenje u otplati bankarskih kredita bilo je na kraju juna ispod tri procenta, dok je ovaj pokazatelj kod stanovništva tradicionalno bio još bolji i iznosio je 2,3 odsto. Učešće problematičnih kredita na kraju juna, prema podacima centralne banke, spustilo se na 3,3 procenta što je najniži nivo još otkada je počela borba za snižavanje nagomilanih loših kredita sa izbijanjem svetske finansijske krize.

Rast kreditne aktivnosti bankarskog sektora na kraju juna iznosio je 13,1 odsto i u većoj meri je rezultat odobrenih kredita privredi nego stanovništvu. Krediti privredi zabeležili su stopu rasta od 15,8 odsto i na kraju juna dostigli su iznos od 1,6 hiljada milijardi dinara, što i dalje čini udeo manji od četvrtine BDP-a. Krediti stanovništvu porasli su u junu 9,8 odsto i nominalno stanje ovih kredita na kraju tromesečja iznosilo je 1.425 milijardi dinara, odnosno 21,4 odsto BDP-a.

Uporedo sa odlukom NBS da postepeno zaoštrava monetarnu politiku, počela je da raste i cena kredita, ali su u prvoj polovini godine stope i dalje bile prilično prihvatljive. Kamatne stope na novoodobrene kredite za privredu i stanovništvo u proseku su iznosile 3,8 i 9,1 odsto, respektivno, odnosno kada su u pitanju krediti indeksirani u evrima 2,6 i 3,6 odsto, respektivno.

U julskoj anketi NBS-a, bankari su potvrdili da nastavljaju sa pooštravanjem kriterijuma za odobravanje kredita privredi i to pre svega za kredite indeksirane u evrima, naročito prema velikim preduzećima. Na ovo su uticali viši troškovi izvora finansiranja, kao i neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije koja je dodatno zaoštrena u narednom kvartalu. U segmentu stanovništva, pooštravanje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje, te stambene kredite sa deviznom klauzulom. Banke očekuju da će u narednom periodu doći do pada tražnje pre svega za stambenim i dinarskim gotovinskim kreditima, usled manje kupovine nepokretnosti i trajnih potrošnih dobara, kao i procene da će građani koristiti deo prethodno akumuliranih sredstava na štednim računima za tekuću potrošnju i investicije.

  Srbija je treća u Evropi po kapacitetima geotermalnih voda

Konsolidacija tržišta na čekanju

Talas spajanja i preuzimanja u domaćem bankarskom sektoru izgleda kao da je privremeno zaustavljen, premda još dve banke (Raiffeisen i AIK banka) nisu i formalno sprovele konsolidaciju zavisnih banaka koje su preuzele. Prvih deset banaka po visini aktive zauzima skoro 93 odsto tržišta, pa je očito da nekih bitnijih pomeranja na tržištu gotovo da i ne može biti mimo ovih tržišnih učesnika.

Banka Intesa je ostala najveća banka sa tržišnim udelom od nepunih 15 procenata, dok su još četiri banke (OTP banka, Raiffeisen, NLB Komercijalna banka i Unicredit banka) na kraju juna imale tržišni udeo veći od deset procenata. Među ovim najjačim igračima u domaćem bankarskom sektoru dominira strani kapital, dok su predstavnici domaćeg kapitala AIK banka, sa manjinskim kapitalom Eurobank Direktna, te državna Poštanska štedionica.

Od preostalih deset banaka na tržištu nijedna nema tržišni udeo veći od dva procenta i moguće je da će među njima u bliskoj budućnosti biti kandidata za utapanje u neku od većih banaka. Ovo sigurno ne važi za tržišne učesnike sa specifičnom tržišnom nišom, poput Bank of China i Mirabank, a verovatno i za neke banke u uskospecijalizovanim poslovima kao što su Mobi Banka i 3 BANKA.

Rang banaka prema visini aktive, jun 2022. (u 000 RSD)

bankarski sektor u prvoj polovini 2022. godine: više kamate poduprle rezultate i raspirile strahove

Kada je u pitanju profitabilnost banaka, većina banaka je poslovala pozitivno u prvoj polovini godine, izuzev Mirabank i Mobi banke koje beleže negativne rezultate u dužem periodu. Najveći profit u apsolutnom iznosu ostvarila je OTP banka, koja je preuzimanjem Vojvođanske i Societe Generale banke, svakako donela najveće promene na domaćem tržištu.

  „Romi ne bi trebalo da budu socijalna kategorija, već ravnopravni učesnici na tržištu rada“

Banka sa mađarskim kapitalom je svojim agresivnim nastupom ostvarila u prvoj polovini godine dobit od 7,7 milijardi dinara, i time smenila sa prvog mesta već dugo godina neprikosnovenu Banku Intesa, koja je ostvarila krajnji rezultat od 6,2 milijarde dinara. Na trećem mestu, ukoliko bi joj bio pripisan profit Credit Agricole-a, nalazi se Raiffeisen banka sa krajnjim rezultatom od 5,4 milijarde dinara. Unicredit banka, koja je pored Intese jedina među vodećim bankama ostala po strani u preuzimanjima drugih banaka tokom proteklih godina, zabeležila je profit od 4,2 milijarde dinara, dok je NLB Komercijalna banka, koja je proletos okončala preuzimanje, ostvarila profit od 3,4 milijarde dinara.

Rang lista banaka prema visini profita, januar-jun 2022. (u 000 RSD)

bankarski sektor u prvoj polovini 2022. godine: više kamate poduprle rezultate i raspirile strahove

Prilično je izvesno da će banke ostvariti solidne profite i u drugoj polovini godine, jer je teško očekivati da će u ovom kratkom periodu, makar i da se makroekonomska situacija pogorša, banke promptno gomilati veća rezervisanja po lošim kreditima. Iskustva iz proteklih kriza govore da domaće banke mnogo sporije pristupaju rezervisanju pred nadolazeće krize, nego što to čine njihovi pandani na zapadnim tržištima, koji su uglavnom kotirani na berzama. Ostaje da se vidi koliko će usporavanje privredne aktivnosti biti bolno po bankarski sektor, a kao i u proteklim nestabilnim vremenima kritične tačke za poslovni uspeh bankarskog sektora biće stanje na tržištu rada i pitanje deviznog kursa koji već duže vreme radi u korist dužnika.

Nenad Gujaničić

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Dan Gold, Unsplash

bif.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Šta je bolje po građane Srbije, više ili manje gasovoda

Poštujući odluku Evropske unije i SAD, uslovljavanje čiju naftu će transportovati do Pančevačke rafinerije. Međutim, lako je moguće da u skorije vreme od svega...

Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci?

Naučnici sa švedskog univerziteta uspeli su da dokažu veću količinu anksioznosti i depresije kod žena, što bi prema njihovom mišljenju moglo da ometa njihove...

Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra

Najskuplji kvadratni metar stana u trećem kvartalu bio je na lokaciji Beograd na vodi, gde je stan u novogradnji od 97 kvadratnih metara prodat...