Analiza zajmova i garancija u novom budžetu – Valuta.rs

Predlog budžeta za 2023. godinu sadrži mnoge zanimljive informacije, prvenstveno u odeljku planiranih projektnih zajmova i garancija.

Ovo često jesu projekti koji se prepisuju iz budžeta u budžet, ali mogu biti i potpuno novi projekti kojih ranije nije bilo. Imajući u vidu da ne postoji javni prikaz srednjoročno planiranih javnih investicija, iako Vlada i predsednik spominju u konferencijama za medije dokument “Srbija 2025“ kao okvir, ovaj spisak projekata u budžetu je najbolji mogući pogled u što se zapravo očekuje u ovom domenu.

Garantovani zajmovi

Davanje garancija na zajmove jeste obećanje države da će na sebe i svoj budžet preuzeti vraćanje ovih kredita ako onaj ko ga je podigao ne može da ga vraća, bilo delimično bilo u celosti. Ovo mogu biti samo formalnosti koje snižavaju rizik kreditoru pa je on spreman da kredit ponudi po nižoj kamatnoj stopi, kada ovakve kredite preuzimaju državna preduzeća koja dobro posluju, nisu prezadužena i ostvaruju profit, a taj novac koriste za nove investicije koje će dodatno poboljšati performanse preduzeća.

Sasvim je drugo pitanje kada ove kredite podižu državna preduzeća koja imaju loš menadžment, koja ostvaruju nizak i neredovan profit i koja su već visoko zadužena, naročito kada ova sredstva ne idu u profitabilne investicije. U slučaju da dužnici ne vrate dug, on će pasti na teret budžeta: izdate garancije ne ulaze u obračun javnog duga i deficita jer se smatra da će preduzeća moći sama da ih i otplate, već se to radi onda kada se desi da država mora da ih vraća. Ovo je standardna međunarodna računovodstvena operacija, ali je za vreme godina sa visokim deficitom ovo čest instrument smanjenja deficita “na papiru“ da bi javne finansije izgledale bolje nego što to zaista jesu.

U narednoj 2023. godini garancije su predviđene u iznosu od čak 2,3 milijarde (u prethodnoj godini to je bilo tek 1,2 milijarde). Najviše novca predviđeno je za EPS – čak 1,725 milijarde evra, potom za druge firme iz oblasti energetike: Elektrodistribuciju (nova firma, izdvojena iz EPS-a) 187 miliona evra i Elektromreže 77 miliona evra; tu je i 140 miliona za Srbijagas, i 173 za Železnicu.

Za razliku od prethodnih godina kada su firme kojima su izdavane garancije uglavnom mogle da ove kredite i otplaćuju (osim Železnica i Srbijagasa), sada to neće biti tako već će najveći deo otplate ovih sredstava pasti na budžet, direktno ili indirektno. Srbijagas i EPS će ovu godinu najverovatnije završiti u minusu, usled politike cena jer Srbijagas naplaćuje gas domaćim potrošačima jeftinije nego što je cena po kojoj ga nabavlja iz Rusije, a EPS je usled havarija iz 2021. prinuđen da nedostajući deo struje zadovolji nabavkom iz inostranstva, opet po nekoliko puta višim cenama nego što na kraju naplaćuje domaćim potrošačima. U takvoj situaciji gotovo je sigurno da neće moći da otplaćuju svoje dugove, nego će oni pasti na teret budžeta.

  Lizing VS kredit
Kreditor Preduzeće Iznos Svrha
EBRD Železnica 25 Rekonstrukcija depoa
EBRD Železnica 43 Nabavka lokomotiva
KfW EMS 30 Transbalkanski koridor
KfW EMS 35 Energetska efikasnost
KfW EPS 30 Vetropark u Kostolcu
EIB EDB 40 Pametna brojila
Poslovne banke Srbijagas 140 Izgradnja gasovoda
Poslovne banke EPS 250 Izgradnja HE Buk Bijela
Poslovne banke Železnica 15 Obnova voznih sredstava
Poslovne banke EDB 97 Automatizacija srednjenaponske mreže
Poslovne banke Železnice 15 Nabavka vozova i lokomotiva
Poslovne banke EDB 50 Unapređenje distributivne mreže
Poslovne banke EPS 213 Revitalizacija Đerdapa 2
Poslovne banke EPS 395 Postrojenje na biomasu
Poslovne banke EPS 600 RHE Bistrica
Poslovne banke EPS 77 Revitalizacije Vlasinskih HE
Poslovne banke EPS 250 Izgradnja hidrocentrale Buk Bijela
Poslovne banke EPS 125 Sistem za transport pepela
AFD EMS 12 Rekonstrukcija mreže
EIB EPS 40 Pametna brojila
EUROFIMA Železnica 90 Modernizacija voznog parka

U odnosu na prethodni budžet, ne samo da je ukupna vrednost povećana skoro duplo u odnosu na budžet iz prethodne godine, nego je vidljiv i drugačiji fokus jer je primarna pažnja data energetici. Ima mnogo više projekata iz obe oblasti i značajno su više vrednosti. Ima i promena u finansijerima – dok je prethodno bilo planirano da Ruska Federacija finansira revitalizaciju Đerdapa 2  sada taj projekat treba da finansiraju poslovne banke, a izgubio se projekat revitalizacije TENT 1 i TENT 2 za koje su Rusi takođe prethodno spremali finansiranje. Pojedinačno najveći projekti su izgradnja RHE Bistrica, novog postrojenja na biomasu i sistema za transport pepela i šljake u okviru EPS-a, što bi značilo bolje i sigurnije snabdevanje električnom energijom i početak prelaska na obnovljive izvore energije.

Projektni zajmovi

U budžetu se navodi i niz projekata za koje su odobreni zajmovi kod kreditora, sa tačnim iznosima. To ne znači da će svi ovi projekti biti zaista i započeti ili završeni, već da postoji snažna namera države da ih sprovede. Neki od ovih projekata se već godinama odlažu, pa tako i ovi ne moraju zaista da započnu naredne fiskalne godine kako je i predviđeno, ali je važno videti kakvi su državni planovi imajući u vidu da nekoliko puta od strane predsednika Vučića u medijima citirani investicioni plan Srbija 2025  nije nikada bio objavljen, pa ne znamo šta su investicioni planovi države.

  Raste kreditno zaduženje – Valuta.rs

U odnosu na prethodni budžet koji je predlagao ulaganja u iznosu od 21 milijarde evra, što iznosi gotovo 40% BDP-a, ovaj budžet je bio još ambiciozniji pa je ukupna suma projektnih zajmova sada preko 31,7 milijardi evra. U poređenju, nivo javnog duga je u septembru ove godine kada je bilo finalizirano pisanje ovog dokumenta, iznosio 32,4 milijardi evra, što znači da bi implementacija ovog investicionog plana javni dug udvostručila.

Međutim, prema međunarodnoj metodologiji, u iznos eksplicitnog javnog duga će se računati samo sredstva koja su zaista i povučena od kreditora, a ne ukupna odobrena sredstva po projektima, pa će iskazani iznos javnog duga biti dosta niži: javni dug će rasti kako se ovi projekti budu sprovodili i budu trošila sredstva za njihovo finansiranje. Ali ne treba smetnuti sa uma da nisu sva ova sredstva namenjena za finansiranje u infrastrukturu: tačno 10 milijardi evra treba da bude “podrška budžetu“ što nije jasno objašnjeno šta znači, a vrlo lako može biti eufemizam za finansiranje budžetskog deficita u narednim godinama.

Od ove ukupne sume, gotovo 5,7 milijardi evra dolazi od međunarodnih institucija kao što su Svetska banka, EBRD, Banka Saveta Evrope ili razvojne banke Francuske ili Nemačke, još 3 milijarde dolazi od institucionalnih investitora tj. sa tržišta kapitala kroz emisiju obveznica, narednih 5,9 milijardi od drugih država, 15,7 milijardi od stranih korporacija, fondova i banaka, i na kraju 830 miliona od kineskih banaka i 600 miliona od poslovnih banaka u zemlji.

Ovo nas vraća na pitanje konkurencije u tenderi za izgradnju infrastrukture – u aranžmanima sa međunarodnim finansijskim institucijama postoje ozbiljne tenderske procedure koje je teže izbeći u odnosu na aranžmane sa državnim akterima kada se često sklapanjem međunarodnog ugovora zaobilazi čak i slabašno domaće zakonodavstvo pa se unapred dogovara koje radove i po kojoj ceni će izvoditi inostrani izvođači, a koliko domaći, pa su i te cene često predmet sporenja jer bez konkurencije na tenderu mogu biti naduvane.

Putevi, železnica i energetika

Najveći deo sredstava odvojen i u ovim projektima za izgradnju puteva: gotovo 6,6 milijardi evra ukupno. Lavovski deo ovih sredstava odvojen je za autoput ka Jadranu (Požega – Boljare) od čak 1,550 milijardi evra, a slede autoputevi ka Zrenjaninu (710 miliona evra), obilaznica oko Beograda (Bubanj Potok – Pančevo) od 680 miliona, Pojate – Preljina (800 miliona), Kragujevac – Mrčajevci (300 miliona), i Požega – Kotroman (830 miliona evra), te Fruškogorski koridor (600 miliona) i obilaznicu oko Beograda (680 miliona). Ovde se vidi da je Moravski koridor poskupeo sa 600 miliona evra u prošloj, na 800 miliona u ovoj godini dok su ostale cene uglavnom iste. Veliki novi projekat jeste nastavak obilaznice oko Beograda, dok su ostali uglavnom prepisani iz prethodnog budžeta. Nema više Fruškogorskog koridora na ovom spisku jer je ugovor i njegovom finansiranju već potpisan sa kineskim partnerima, ali tu je sada izgradnja obilaznice oko Novog Sada sa mostom preko Dunava.

  Osnivač Rakuten grupe – japanskog Amazona – Valuta.rs

Železnica se takođe pojavljuje kao veliki igrač, sa oko 3,2 milijarde evra. Pojedinačno najveći projekti su rekonstrukcija deonica pruge od Beograda ka Nišu, za šta je odvojeno ukupno 2,250 milijardi evra (skoro pola milijarde evra više nego što je to bilo planirano prethodne godine), kao i 1 milijarda evra za rekonstrukciju pruge od Valjeva ka Crnoj Gori (što je nov projekat koji se sada prvi put pojavljuje), a planira se još 750 miliona evra za železničku infrastrukturu.

Prošle godine je bilo navedeno da će ovaj poslednji zajam biti finansiran od strane Ruske Federacije, a sada se to više ne spominje, što može biti samo izostavljanje ove informacije a može biti i da ruski budžet više ne može da finansira ovakve projekte imajući u vidu preče probleme u domaćem dvorištu koje treba da podmiri sa dugotrajnim ratom u Ukrajini. Na sve ovo to treba dodati i razvoj sistema beogradske železnice od čak 1,3 milijarde evra i prvu fazu beogradskog metroa sa još 1 milijardom evra (u odnosu a prošlogodišnjih 700 miliona).

Energetika se kao i prethodne godine pojavljuje sa velikim brojem vrednih projekata: tu su izgradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 (sada 1 milijarda evra umesto prošlogodišnjih 1,5 milijarda), solarnih elektrana (800 miliona evra) i vetroparkova (1 milijarda evra, umesto prošlogodišnjih 500 miliona evra) u ukupnom iznosu od čak 4 milijardi što je gotovo dupliran iznos u odnosu na prošlogodišnjih 2,1 milijarde.

Pojavljuju se i projekti izgradnje lokalne komunalne infrastrukture, obrazovanja ili zdravstva, ali oni su mnogo manji u odnosu na ove kolosalne projekte. Za komunalne infrastrukturu, što uglavnom znači za nove deponije i vodosnabdevanje predviđa se oko 1,3 milijarde evra kao i još 540 miliona za novi nacionalni stadion i prateću infrastrukturu. Za zdravstvo je predviđeno 376 miliona evra (izgradnja nove dečije klinike u Tiršovoj sa 26 miliona, kliničnih centara sa 150 miliona – umesto prošlogodišnjih 113 miliona i dodatnih 200 miliona namenjenih ’’podršci zdravstvu’’ bez objašnjenja za šta tačno.

Izvor: Talas/Mihailo Gajić


bankar.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Kako zaraditi novac preko interneta – 18 saveta – Najplaćeniji online poslovi

Kako zaraditi novac preko interneta postaje sve učestalije pitanje iz dana u dan. Nije ni čudo, s obzirom da smo duboko zagazili u 21. vek...

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...

Valute koje se menjaju u Srbiji

Valute Narodna banka Srbije propisuje koje valute je moguće legalno menjati u Srbiji, a one su: EUR - Evro USD - Američki dolar CHF - Švajcarski franak GBP -...