Ako euribor poraste za jedan odsto, rata kredita koja je bila 250 evra skače na 280 – Valuta.rs

Ako euribor skoči za jedan odsto, sa dva na tri, onda bi rata kredita koja je bila 250 evra skočila na 280 evra, odnosno rata skače za 30 evra, rekao je Dušan Uzelac sa portala Kamatica. Savetuje građanima da, ako imaju kapacitet da otplaćuju ratu od 300 evra, da se ne zadužuju više od 150, kako bi ostavili prostor ako se dogodi nešto nepredviđeno.

Rast kamatnih stopa u Evropi i kod nas ne prestaje da brine građane, naročito ako trenutno otplaćuju kredite koji su vezani za evro, a imaju i varijabilnu kamatnu stopu. Osnivač sajta Kamatica Dušan Uzelac objašnjava za RTS da je euribor cena novca i da je teško da se razume jer se njegova cena iskazuje u kamatama.

“Zamislite banke koje jedna drugoj na tržištu pozajmljuju novac i na kraju dana stopa po kojoj su one pozajmljivale novac standardizuje se i normalizuje, napravi se matematički model te stope i to je euribor”, objasnio je Uzelac.

Prema njegovim rečima, onoliko koliko je novac tražen među tim bankama, toliko će euribor biti veći.

“Kada uzmete da je euribor evropska cena novca, onda kada dobijete ponudu od banke koja je vezana za taj euribor onda to znači da će i vaša kamata zavisiti u budućnosti od kretanja te cene novca. Što znači da kada on bude rastao i vama će rasti rata, a kada bude padao i vama će da pada rata”, napomenuo je Uzelac.

  Sledeće nedelje nove rate kredita za poslednji kvartal – Valuta.rs

Dodao je da ako bi neko rekao kakav je ishod ratnih dejstava ili korona krize, onda bi on mogao eventualno da predvidi euribor.

“Nije euribor tu da nekoga kazni, to je suviše veliki mehanizam da bi propao, jer se na njega oslanjaju i sve banke i sve države u Evropi. Kada vi dugujete banci 200.000, to je vaš problem, a kada dugujete banci 200 miliona onda je to problem banke. Neće bankarski sektor da dozvoli da dođe do masovnog otkazivanja kredita”, rekao je Uzelac.

Naveo je primer da ako euribor skoči za jedan posto, sa dva na tri, onda bi rata kredita koja je bila 250 evra skočila na 280 evra.

“Kredit od 100.000 evra je krupan kredit i velika je rata pogotovo na 30 godina, tako da je moguće da poraste rada ovog kredita i za 100 evra. Što je veća rata, veći je i porast rate. Bitno je znati da niko ne može da predvidi 30 godina unapred i na kraju se gleda uvek prosečna vrednost euribora. Oni koji su uzeli kredit pre pet-šest godina, imali su toliko vremena mirnog euribora, koji je čak bio i negativan. Neki kritikuju banke što nisu rekle i upozorile građane sa rizikom skoka euribora pa ih je on dočekao nespremne, jer je bilo jasno da će on da skoči”, rekao je Uzelac.

  „NOVELIC“, proizvođač radarskih senzora: Tehnologija koja život znači

Napomenuo je da je oko dva odsto mirnodopska vrednost euribora, a u kriznim vremenima, kao što je sada, on može da skoči do tri, četiri, pet – “išao je i do pet, ali se kratko zadržao jer su reakcijom finansijskih instrumenata centralnih banaka oborili euribor pa je on bio negativan”.

Očekuje da će rate kredita do Nove godine rasti jer se ništa neće razrešiti do Nove godine, a smatra da će na proleće moći da se projektuje malo duže.

Kredit treba da reši problem, a ne da napravi drugi

Uzelac navodi da bi kredit trebalo da reši jedan problem i da ne napravi drugi, pa ako je građane strah, da ne uzimaju kredite.

“Osnovni momenat uzimanja kredita je vaša sigurnost da možete da ga otplatite. Ako imate kapacitet da otplaćujete ratu od 300 evra, nemojte da se zadužujete više od 150, ostavite prostor da se desi nešto nepredviđeno. Banke su na neki način i zaštitni faktor, verovali ili ne, banka neće dozvoliti da se prezadužite”, rekao je Uzelac i savetovao građane da pitaju u banci za najgori scenario.

Govoreći o zatvaranju ekspozitura u Srbiji, kaže da se to već dešava i da je jedna banka prošle nedelje zatvorila 16 filijala.

“Dominantna komunikacija sa bankom se obavlja transakciono, preko telefona. Neke banke su usvojile i video-pozive”, kaže Uzelac.

  Gubitak investitora oko 130 milijardi dolara

Kada je reč o tome koliko ljudi je ostalo bez posla u bankarskom sektoru, kaže da se bankarski sektor smanjuje i transformiše.

Izvor: RTS


bankar.rs

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Supported by TNT Grupacija
Vuk
Vuk
Vuk je autor na nekoliko portala koji se bave temamam vezanim biznis, online zaradu, tehnologiju i sport.
Supported by TNT Grupacijaspot_img

drugi upravo čitaju

Štednja u Banci Saveti

Štednja u Banci je dobra ideja ali to ne znači da ne možete pogrešiti. Ovo su brzi saveti za štednju u bankama. Uporediti ponude različitih...

Inflacija u Srbiji traje već 15 godina

Inflacija u Srbiji traje već 15 godina što priznaćete, nije malo, čak ni ta balkanske zemlje. Donosimo vam detaljnu analizu na ovu temu. Blog bife.ba...

Najplaćeniji poslovi u Americi

Najplaćeniji poslovi u Americi će vas možda iznenaditi jer najnaprednija ekonomija svijeta i dalje najbolje plaća tradicionalne poslove. Ovo je lista sa 9 najplaćenijih...