Korisne informacije

O lizingu generalno

"Istinsko bogatstvo nije u vlasništvu nad imovinom, već u pravu da se ona koristi."- Aristotel

 

Lizing (eng. leasing) se može shvatiti kao oblik kreditiranja – finansiranja bez angažovanja sopstvenih sredstava. Podrazumeva sklapanje ugovora između dve strane davaoca i korisnika lizinga.

Davalac lizinga ustupa predmet lizinga (transportno sredstvo, mašine, oprema ili slično) korisniku lizinga ustupajući mu pri tom i pravo korišćenja predmeta lizinga za određeni vremenski rok.

Pravo vlasništva zadržava davalac lizinga.

Tokom tog roka korisnik lizinga plaća određenu naknadu (lizing naknada) davaocu lizinga.

 

Istekom roka korisnik lizinga ima nekoliko opcija:

  1. da produži ugovor o lizingu;
  2. da vrati korišćeni predmet;
  3. ili da korišćeni predmet otkupi:

 

Veoma povoljniji uslovi koje davalac lizinga po isteka ugovora ponudi korisniku razlog su otkupljivanja za koje se korisnici najcešće odlučuju.


Sama reč lizing (eng.leasing) u slobodnom prevodu označava zakup. Usled toga često se prave zablude te se ugovor o lizingu često van stručnih krugova poistovećuje sa ugovorom o zakupu. Naime, u ugovoru o zakupu jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani predmet zakupa koji najčešće nepotrošna stvar (predmet) tj. stvar koja vremenom ne menja svoju upotrebnu vrednost (npr. zemljište).

 

Kod ugovora o lizingu (naročito finansijskom) postoje elementi ugovora o kreditu, ali se lizing od kredita razlikuje po tome što je predmet ugovora o kreditu potrošna, zamenljiva stvar (novac), s tim što je kod ugovora o lizingu nepotrošna stvar koja se sa istekom roka vraća, s tim sto je usled korišćenja izgubila od svoje vrednosti.

 

Razlikuju se dve vrste lizing ugovora operativni (direktni) i finansijski (indirektni) u zavisnosti da li svrha zaključivanja lizing ugovora samo korišćenje ili korišćenje i otkup predmeta ugovora.